Digitalna transformacija neprestano stvara nove trendove, od načina na koji otkrivamo i koristimo informacije, stičemo nove veštine, komuniciramo, organizujemo sastanke u toku dana, do toga kako provodimo slobodno vreme. Bilo da se radi o komunikaciji, obrazovanju, transportu ili zabavi, digitalne usluge, aplikacije i platforme su deo naših života.
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela Visa “Nove digitalne navike“ (Novo istraživanje ”Nove digitalne navike” obavljeno u septembru 2022. u Srbiji, sa ukupnim brojem od 952 ispitanika onlajn ankete putem srpskog onlajn medija Telegraf.rs), četiri od 10 ispitanika smatra da je njihova dnevna rutina postala digitalnija nakon pandemije, dok je za gotovo trećinu uglavnom digitalna (42, odnosno 28 odsto). Virtuelne usluge su promenile svaki segment naše svakodnevnice. Za 39 odsto učesnika ankete privatno vreme je najdigitalniji aspekt njihovog života, dok 28 procenata smatra da je to posao. Jedna četvrtina, ipak, navodi da je za njih zabava postala najdigitalnija zbog velike količine vremena provedenog na različitim platformama za striming.
“Širom sveta svedoci smo porasta digitalnih navika a prema rezultatima Visa online ankete ni Srbija nije izuzetak u tome. Potrošači očekuju da kupuju, da se informišu i zabavljaju na njima najlakši način, ali prihvatanje novih tehnologija zahteva vreme. Zato je naš cilj u kompaniji Visa da pomognemo građanima u tom procesu digitalizacije. Jedna od prvih stvari koje činimo jeste da razumemo koliko se promenila svakodnevna rutina potrošača i kakva su njihova očekivanja od okruženja u budućnosti. To će nam omogućiti da zajedno sa našim partnerima, bankama, fintecima i nevladinim organizacijama radimo na unapređenju pristupa digitalnoj ekonomiji za sve“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.
Budući da su mnoge usluge dostupne na dodir prsta, navike ljudi su postale toliko digitalizovane da je za neke čak i odlazak u banku stvar prošlosti. Što se velikih platformi tiče, svaki drugi ispitanik najčešće koristi elektronsko bankarstvo i digitalna plaćanja, na drugom mestu su aplikacije za naručivanje i dostavu hrane, zatim platforme za striming, dok samo osam odsto koristi aplikacije za taksi prevoz. Gotovo polovina ispitanika iz Srbije kaže da troši više od 3.000 dinara mesečno na aplikacije ili virtuelne platforme. Digitalni svet je značajno izmenio i našu svakodnevnu rutinu, jer svaki drugi ispitanik koristi onlajn usluge nekoliko puta dnevno, a 95 njih to radi putem pametnog telefona. Ispitanici razumeju prednosti opredeljivanja za digitalne usluge.
Skoro polovina učesnika ankete istakla je “brzinu“ kao najvažniji faktor pri odlučivanju za korišćenje virtuelnih servisa, zatim “jednostavnost“ sa 29 odsto, dostupnost sa 20 odsto i na kraju bezbednost sa pet odsto. Potrošači su danas spremni da daju prednost ličnom blagostanju i slobodnom vremenu umesto da sve rade “pešice“. Na pitanje koji deo njihovog života bi se značajno poboljšao uz veću upotrebu aplikacija i onlajn platformi, četiri od 10 ispitanika opredelilo se za usluge javne administracije. U budućnosti više od trećine ispitanika smatra da će se njihove digitalne navike povećati u oblasti finansija. Slede kupovina i posao sa 31 odsto, odnosno 23 odsto i, na kraju, veću digitalizaciju u sferi prevoza i zdravlja očekuje tek jedan od 10 ispitanika. Sve ovo pokazuje da su se građani Srbije prilagodili digitalnim globalnim trendovima i da žele da u svoj svakodnevni život ugrade pogodnosti i prednosti digitalne tehnologije. Nove digitalne navike su stigle.
